Fotografija sa otvoreni izvori
Početkom 20. veka u našem selu je živeo čarobnjak – starac Pereverzev. Činilo se da on nije počinio zlo seljanima, ali svejedno su se plašili. Prestupnici brzo je svoje ljude jednom zauvek postavio na svoje mesto: tada stoku unutra dvorište nije išlo prema njima, a onda iznenada takvoj osobi odmor flux face warps … Međutim, Pereverzev je bio čovjek odgovoran: izvinio mu se, pokajao – i sve nesreće tamo stali.
Meštani nisu prestajali da se čude čarobnjačkim sposobnostima. Na primjer sama je krava napustila stado u podne, došla u njegovo dvorište mužu, a onda se i ona vratila. Nekako moj komšija rekla da je jednom zimi, kad je bila djevojčica, bila i djevojke su sjedile kod kuće i jele krastavce. Ovde bez razloga ledena voda provirila je ispod zida. Djevojke od užasa podižu suknje popeli se na stol i klupe. I iznenada se čarobnjak nasmijao. Postalo je jasno Da se Pereverzev tako šalio.
Ali jednom je postojao jedan slučaj nakon kojeg su ljudi čarobnjaka istinski poštovana.
Naše selo stoji na visokoj desnoj obali Dona, prekriženo je sedam ravnica, a koliko ih je bilo u okolnim poljima, uglavnom se ne računaju. Stoga je sijeno sjeno stanovništvo uvijek bilo pakleni rad. Od ljudi u selu je bilo mnogo, tri hiljade ljudi, pa su morali kositi ne samo na pašnjaku i u kotlinama, nego čak i na livadi koja je bila na 25 kilometara od sela, iza Nove Kalitve.
Odatle su se sijena nosila na konjima i volovima. Preko leta Naravno, nisu imali vremena da prevezu sve, pa na livadu zime su bile staje. Hay je bio zaštićen od iznude koliko je mogao. I samo čarobnjaka Pereverzeva, koji je takođe imao gomile tamo, nikad ih nije imao čuvano. Za njegovo dobro, bio je miran.
A onda jednog pada, lopovi su odlučili da uzmu gomilu Pereverzeva. Te večeri, kada su htjeli učiniti svoje prljavo djelo, Pereverzev je iznenada rekao svojoj baki:
– Pripremite dobru večeru – bit će gostiju. Sam je otvorio kapiju i pripremljene vilice. U ponoć je kolica s njim natovarila u njegovo dvorište sijeno. Muškarci su skočili s nje i pali na koljena pred vračarom.
– Ujače, oprosti, demon je prevario! plakali su.
“Ništa, momci, ništa”, odgovorio je Pereverzev. – dobar si su radili. Sad uzmi vilu, savij sijeno ovdje i idi na večeru.
Nakon večere, vlasnik je ugledao lopove iz dvorišta.
„I gle,“ rekao je zbogom, „ako vidite hrpu, stoka netaknuta, bolje je zaobići!
Kada su je lopovi pitali zašto su došli Pereverzeva, odgovorili su mi da nemaju pojma kuda idu. Prije imali su samo jedan put i ispostavilo se da ga nije moguće isključiti. Vatra i voda besne svuda i nisu se pomicali ni udesno ni ulijevo, ne nazad. Samo napred!
Čarobnjak Pereverzev nije imao djece, samo jednu nećakinju. Jesam Sjećam se ove starice, živjela je u našoj ulici sa rođacima, nikada se ni sa kim nisu svađali, na strah su se ponašali ljudi na svoj način, ječam, zle oči, bradavice i tako dalje. Rekli su da ju je stric želio prebaci svoju snagu, ali nije uspjela proći test. Kada nećakinja je otišla do njega da bi se učvrstila, popratila ju je zavijanjem, zviždanje, smeh, susprezanje, smeh, šištanje. Trebala je proći bez osvrnuvši se, ali nije mogao izdržati, zastao je i osvrnuo se oko sebe. Iza nikoga nije ispalo. Ujak joj je tada rekao:
– Sasvim malo je prošlo. Snaga će biti, ali mala.
Tatyana Tikhonovna KNIEVSKAYA, str. Derezovka Voronezh reg.
Voda
